Samo u Beogradu su takvi ustašoidi i mogli da egzistiraju u bilo kom trenutku...

taman i da je u pravu za ovo što je napisao, moje pitanje je da li je imao prava da izdvoji jedan narod (srpski) između svih drugih i da svu krivicu svali na njega.

Naprosto nije i NE MOŽE DA BUDE ista žrtva kada osvajaš i kada braniš, kao ni što srbi u tuđini nisu branili tuđe jer su 'teli 'leba preko pogače već su išli da bi preživeli i sačuvali pravoslavlje.

ali može li sve svo naše stradanje razumeti bez razumevanja pravoslavlja???
Mislim da ne može i da je to glavna "kvaka" koja fali "građanistima" današnje Srbijice.

Nahrani KERA - da te UJEDE.

„Za duše ubijenih molilo se u crkvi Svetog Marka u Beogradu, a unjkavi je patrijarh Pavle odkmečao liturgiju i u svojoj propovjedi između ostalog rekao: „Žalost je naša prevelika, ali bi ona bila neprebolna da su oni izginuli idući da osvajaju tuđe. Oni su proterani iz svojih krajeva, gde su živeli stotinama godina.“ Ako sam dobro razumijo ovo crkveno unjkanje i pojanje, onda bi to moralo značiti kako bi tuga bila golema i neprebolna da su oni ginuli osvajajući tuđe, a valjda je bol manji kad se umire za svoje.”
Nije dobro razumijo. Jer, iako je živeo u nominalno srpskoj sredini, nije se potrudio da Srbe razume. Patrijarh je glasnogovornik Kosovskog zaveta, njegove etičke suštine: „Bolje ti je izgubiti glavu nego svoju ogrešiti dušu“, „čojstvo je kad braniš drugoga od sebe“. One etičke suštine koju je Zoran Mišić nazvao glavnim tokom, naše tradicije. Dakle, neprebolno je izgubiti svoju dušu a dušu bismo izgubili kada bi tuđe osvajali. Taj prosti silogizam MK nije razumeo.

ima neke koristi od ovih bisera mirka kovaca...ko ima opstipaciju

Kada je šešelj pobedio Pekića u Rakovici svako normalan je znao da je u Srbiji sve otišlo u tri LPM!
Radikali već trideset godina haraju po Srbiji, a to se vidi i po većini komentara na ovaj tekst!
Ovi komentatori verujem da nisu pročitali ni jednu jedinu knjigu velikog pisca M.Kovača.

Nisam čitao ništa od Mirka Kovača, i ne verujem da sam propustio bilo šta bitno. Takvih "veličina" koji budu zaboravljeni čim im istekne politička upotreba ima napretek, npr beogradski nadrealisti titoistički komesari.

I još malo o MK logiciranju..
Kaže MK: „Čini mi se da je Njegova Svetost morala reći da bi se lakše prebolelo i zaboravilo stradanje zemljaka da su osvajali tuđe, a kako nijesu, onda je neprebolno što su prognani sa svojega.“
Morala bi reći, kada ne bi bila Hrišćanin. Ali zar nisu oni, Hrišćani, „na podsmeh Grcima i na sablazan Jevrejima“.. Pa tako i MK-u.
Uzgred, Golda Meir je svojevremeno rekla da bi Palestincima mogla da oprosti što su ubijali Jevreje ali da ne može da im oprosti što su Jevreje naterali da Palestince mrze... O duši je uvek reč kod „dubokih“ ljudi..
Novokomponovani Monteneginski spisatelj nije ništa razumeo, ne o Srbima, ispravljam se, nego o ljudima.

Da, na neki način ih Srbi "ujedu za srce", ponizne ih do srži bića ili barem oni to tako osjete i onda iz dubine duše zamrzne Srbe. Dobro ste primjetili, svaka čast na komentaru.

Rovinj je milenijumima romanski grad na zapadnoj obali Istarskog poluostrva, šta fizički pripada Apeninskom poluostrvu.
Godine 1945. u Rovinju je 8.871 stanovnik, u čemu 85,17 odsto ili 7.555 Italijana.
Godine 1991. u Rovinju je 12.910 stanovnika, u čemu 13,64 odsto ili 1.761 Italijan.
Godine 1991. u Rovinju je trebalo da bude najmanje 85,17 odsto ili 10.995 Italijana.
Godina 1945-1991. u Rovinju titoisti su opljačkali i istrebili (ubili, proterali, odnarodili) više od četiri petine ili 83,91 odsto ili 9.234 Italijana, šta je prosečni primer velikohrvatskog totalnog genocida nad italijanskim narodom na istočnoj obali Jadranskog mora u 20. veku.
Godina 1991-2013. u Rovinju montenegrinski titoista Mirko Kovač kao zvanični velikohrvatski propagandista je 22 godine nagradno prebivao u opljačkanoj kući istrebljenih starostavnih Italijana.
Danas 2021. u Jozefštatu (bivši Beograd) jedino srbomrsci podsećaju na uljezlog srboždera Mirka Kovača, kojeg srbsko roblje je izdržavalo 34 godine 1957-1991.

Srbijicu oko dvije Morave”,kako joj tepa Koštunica – Srbijicu i u njoj pogašena svjetla.Ali te uvjeravam, prijatelju,da je ovaj rat pokazao da su srpski vojnici kukavice,a generali i oficiri hulje koje teškom artiljerijom i sa sigurne distance gađaju gradove.Ta je oficirska bagra i ta vojska lice i naličje nadirućeg državnog barbarizma, slika duhovnog stanja jednog naroda,to ti ja kažem kao filozof.Iza njih ostaje pustoš kao što je pustoš u dušama stratega te krvave orgije.To je samodestrukcija srpske ratničke tradicije,ovako,jer moja je filozofija ponajprije sumnja. Filozof i nije ništa drugo doli zabrinut čovjek.Sada mogu zamisliti kako to sve pogađa autora Deoba, srećom i Bogu milom hvala moga prijatelja,koji je u toj knjizi,bogme davno, ali tako moćnim esejističkim sredstvima u spoju s poetikom pripovijedanja,duboko proniknuo u srž ideologije noža.Sada su,Dobrice, svi srpski vojnici četnici, oni gibaničari,one jajare iz tvojih Deoba, samo sada zajedno s komuni
nastavlja se

tugaljivo
"Čitati kritike nadobudnih literarnoj gromadi..."
Au bogati! Ni manje ni više, nego gromada...Gledajući s pozicije umetnosti, g. Kovač je ispod osrednjeg pisca. Spin je čudo, toliko je ništarija, literarnih naročito, uspelo da ubedi neuke da im dela vrede! Pa i ovo g. Kovačevo baljezganje o politici samo služi da zavara trag koliko je on ustvari literarno smešan. Nažalost, nije jedini, i to nema veze sa političkim stavovima.

nije kovac prvi ni zadnji koji je pljuvao u vodu koju je pio,mnogo ih je Beograd video,nije ih zvao,sami su dolazili i to trkom,kao matos,ujevic pa miljenko jergovic,boris dezulovic i mnogi drugi,stizali su iz svojih kasaba i varosi u Beograd jedinu metropolu na ovim prostorima,ajde de sta su pre dolazili nisu imali svoju drzavu,ali sto danas stizu,uspeh iz provincije treba potvrditi u metropoli,ali kada shvate da je Beograd mnogo dublja voda od njihovih plitkih potocica,odlaze razocarani i pljuvanje moze da krene,to je kompleks manje vrednosti koji je i kovac imao,dok je bilo para vesto ga je skrivao,kad je para nestalo pravac rovinj i onda je najzad dobio sansu,mnogo pljuvacke i jos dobro placeno,gde ces veceg zadovoljstva,dajes oduska svome kompleksu i mrznji,a pare stizu,kako da se Beograd oduzi kovacu,prosto;u svaku knjizaru i biblioteku urami ovaj tekst g.Vucinica kako bi nadolazece generacije znale sa kojim ....... posla imadu,ako bas zele da ga citaju

Ponavljam pitanje:-kome je palo na pamet da ovog pisca nazove književnom gromadom?To mi u poredju dodje, kaouporediti ovog analiticara sa Srdjom Tripkovićem?Smesno,zar ne?

Mirko Kovač je do zla boga dosadan pisac..... Tako sam počeo komentar pre nekih osam do deset godina na jedan tekst o Mirku Kovaču. Ostalog se ne sećam.

Najprimitivniji nacionalizam se odrazava u mrznji prema drugim nacijama bez razloga. No, moze li se onaj hrvatski ili na kraju krajeva slovenacki necim opravdati? Uvek raznovrsna, nikad homogena, uglavnom zrtvovana srpska nacija, postala je na neki nacin i grubo receno, deformisana agresijom okupatora, ili prispele brace na celu s neprikosnovenim diktatorom, kojoj se zbog zlocina nikad nije lustriralo, kamoli sudilo. Istorija posle odlaska Turaka se odvijala uglavnom hekticki i tragicno. Lomljenje kicme jednom narodu u kratkom istorijskom periodu nije moglo zavrsiti drugacije, nego snaznom reakcijom na dobro upamcen preteci fasizam drugih. Zloupotreba tih bojazni je vec maestralno delo politickih iluzionista. Mirko Kovac je bio u Beogradu kao kod kuce. Mogao je to biti u Zagrebu tokom maspoka ili nekih njemu slicnih pokreta?

Hendikepiran pisac koji pored jednog Pekića je mogao biti samo običan vo!

Tipičan ustaša!!!

Meni se čini, ili mene umiruje pomisao da je i lepota i ružnoća u oku posmatrača.

Šta može jedan posmatrač Kovača da kaže o objektu posmatranja? Da je ružan čovek i da je izrazito ružno govorio o svojim bivšim prijateljima. Moje oko uporno pokušava da pronađe tu neku lepotu, ali je nažalost nema. Čovekova unutrašnjost se često oslikava na licu, a Kovač je očigledan primer.

"Crnogorci državu žele samo zato da bi sudjelovali u izgradnji moderne Europe i da bi se otrgnuli od protueuropske Srbije. Jer bez Crnogoraca Europa ne može opstati." (Mirko Kovač - "Feral tribjun" 1999)